kantrium.com | E-Norway.ru | HELFI.ru | MySuomi.com

Mijelografija

mijelografija ambulanta tommy

 

Mijelografija je radiološko ispitivanje kičmene moždine sa ubrizgavanjem kontrastnog materijala u prostor između kičmene moždine i pršljenova (subarahnoidni prostor). U veterinarskoj praksi najčešće se primenjuje kod pasa i mačaka.

Spinalni kanal psa nije normalno vidljiv na klasičnom rendgenskom snimku. Injekcija kontrasta (boje) ističe kičmeni kanal i čini ga vidljivim za rendgen. Mijelografija se koristi za detekciju različitih vrsta povreda kičmene moždine,a neophodna je za procenu mesta eventualne hiruške procedure. Za ovu tehniku neophodna je opšta anestezija, jer se kontrast ubrizgava u spinalni kanal u lumbalnom delu (donji deo leđa) bez obzira gde se sumnja da postoji povreda na kičmenom stubu. Kod zdravih životinja, kontrast se ravnomerno raspoređuje duž kičmene moždine prema glavi. Ako je prisutna protruzija diska, kontrast ne može u potpunosti da prođe ili ima prekida na mestu povrede ili otoka.

Mijelografija je težak dijagnostički postupak i izvodi je veterinar specijalista. Veoma retko se može javiti kratkotrajan epileptični napad ili da se životinja otežano kreće posle mijelografije, što spontano prestaje nekoliko dana kasnije. Ozbiljne komplikacije u smislu povreda kičmene moždine su praktično nemoguće.

 

Zašto se radi?

Mijelografija je osnovni dijagnostički korak u utvrđivanju uzroka oboljenja kičmenog stuba. Neohodna je kod hiruških intervencija na kičmenom kanalu.

 

Kada se koristi?

Indikovan je kod pasa sa poteškoćama u hodu, bolovima u vratu ili leđima, oduzetosti zadnih nogu (paraplegija).

Bolovi u leđima su prokletstvo za mnoge ljude. Takođe, naši četvorožni prijatelji nisu imuni na bol u leđima. Jedno od najbolnijih i najčešćih uzroka bola u leđima je oboljenje intervertebralnog diska. Napredak veterinarske medicine u protekloj deceniji, kao i povećanje svesti i informisanosti vlasnika, omogućilo je da većina pasa sa ovim oboljenjem može da se oporavi ili da hoda znatno bolje u odnosu na stanje pre oboljenja.

mijelografija ambulanta tommy

Da bi ste bolje razumeli, zamislite kičmeni kanal kao šuplji tunel, koga zatvaraju pršljenovi. Pršljenovi imaju funkciju da štite osetljivu kičmenu moždinu. Kičmena moždina omogućava protok nervnih impulsa između svih delova tela i mozga.

Pršljenovi su povezani diskusima -“amortizerima” kičmene moždine. Većina pršljenova su razdvojeni elastičnim jastucima, koji apsorbuju pritisak i omogućavaju psu da se normalno kreće.

 

"Dobri psi, dobri vlasnici, a loši diskovi"

Vlasnici često krive sebe što su dozvolili da pas skače sa fotelje ili da uživa u vratolomijama sa ostalim drugarima. Vlasnici treba da znaju da povrede diska ne nastaju na taj način. Za promene su krivi degenarativni procesi i genetska predispozicija.

Kod psa sa oboljenjem intervertebralnog diska, nastaju hemijske promene diska. Prvo gubi elastičnost, nastaje degeneracija i na kraju hernija, tj. ulaz diska u kičmeni kanal između dva pršljena. Najčešća lokalizacija je donji grudni deo i gornji lumbalni deo kičme, a ređe se javlja gde se rebra vezuju za pršljenove, jer ona pružaju dodatnu podršku.

Znaci oboljenja variraju od lokalizacije, obima i dužine trajanja oštećenja kičmene moždine. Psi sa slabijim oštećenjem imaju sledeće simptome: trpe bol, slabost zadnjih nogu, gubitak mišićne koordinacije. Psi sa težim oštećenjem podležu potpunom gubitku funkcije zadnjih nogu - paralize, mogu postati neosetljivi na bol, i čak izgubiti kontrolu bešike i defekacije.

 

Postoje dva tipa degeneracije diska koje će specijalisti veterine prepoznati:

TIP I - ČINI GA OKO 80% SLUČAJEVA

Akutni oblik- psi ne pokazuju nikakve simptome. Pas je naizgled u savršenom stanju, kada iznenada i bukvalno preko noći postaje paralizovan.

Javlja se u starosti od 3-6 godina i najčešće kod malih pasa kao što su: Jazavičar, Pekinezer, Ši-cu, Pudle, Bigl i Francuski bulldog.

TIP II

Najčešće se viđa kod velikih rasa pasa i to u starosnoj dobi od 5 godina i starijih. Postepena degeneracije traje godinama, kada disk iznenada pukne i prolabira u kičmenu moždinu.

 

Uspeh hirurške terapije!

Veterinar treba da pregleda psa, uzimajući istoriju bolesti. Sledi detaljan neurološki pregled, na kome se procenjuje stanje hoda, kordinacija pokreta, percepcija bola i potrebni refleksi.Ako ima osnova veterinar će Vas uputiti na mijelografiju, koja će precizno locirati disk ili diskove i ukazati na potrebnu operaciju

mijelografija ambulanta tommy

Prognoza je za svaki slučaj različita.U principu, što pas ima teže simptome, ima i lošiju prognozu. Šanse za oporavak su obično veće što se ranije obratite veterinaru. Kašnjenje u trajanju od jednog ili dva dana nakon prvih znakova oboljenja može značiti razliku između potpunog oporavka i trajne invalidnosti.

Ako klinički znaci ukazuju na ozbiljnu kompresiju kičmene moždine, preporučuje se operacija za uklanjanje invanzivnog materijala na disku. Uz korišćenje mijelograma ili MRI kao putokaza, hirurg će ukloniti deo koštanog pršljena i osloboditi materijal intervertebralnog diska - što neki hirurzi porede sa "vadjenjem komada špagete zarobljene u steni".

 

Nega i staranje

Bez obzira da li je operacija potrebna ili ne,bilo bi dobro da životinja provede nedelju dana uz veterinarski nadzor. Osim toga, izgledi za oporavak u velikoj meri zavise od toga da li vlasnik prati uputstva koja su data, ali i od opšteg stanja psa. Nije neobično da se psi bliži idealnoj težini brže oporavljaju od gojaznih pasa.

Ako vaš pas ostane invalid, možda ćete morati da mu pomognete da urinira. Više puta dnevno se pritiskom na stomak omogućava izbacivanje urina iz bešike. U suprotnom, zadržavanje mokraće može dovesti do infekcije bešike i nekad širenja infekcije na bubrege.

Takođe, vlasnici treba nežno da masiraju i manipullišu udovima životinje kako bise održala cirkulacija i mišićni tonus. Veterinari u svetu preporučuju i hidroterapiju. Tada se pas stavlja u bazen sa protokom vode držeći se povezom preko stomaka.

Pored fizičke pomoći vlasnik mora psu da da i emotivnu podršku, jer pas u takvom stanju često postaje depresivan.

Nažalost, neki psi nemaju mogućnost da se oporave. Ako, paraliza ostane doživotna, preporuka je da se koriste specijalna kolica, koja mogu u inostranstvu da se nabave. U nekim situacijama eutanazija je opravdana.