kantrium.com | E-Norway.ru | HELFI.ru | MySuomi.com

DISPLAZIJA KUKOVA

Displazija kukova (eng.HD) je razvojna anomalija građe kukova. Kod mladih pasa koji brzo rastu koštani deo kukova nije dovoljno učvršćen potpornim strukturama (mišići, ligamenti, tetive, zglobna kapsula) i dolazi do pojave problema u kretanju.

  

hirurgija ortopedija displazija kuka

 

Najčešće se javlja kod pasa velikih rasa kao što su: Labrador retriver, Zlatni retriever, Rotvajler, Njemački ovčar, Veliki šnaucer, Bernski planinski pas. Nisu izuzetak manje rase, mešanci kao i mačke (Maine Coon, Norveška šumska mačka), ali ipak u znatno manjem broju slučajeva. Važno je napomenuti da su kod ovog oboljenja u osnovi degenerativne promene u samom zglobu i da će problem koji se jednom pojavio pratiti Vašeg ljubimca tokom čitavog života. Problemi u kretanju su praćeni bolom, što svakako narušava kvalitet života Vašeg ljubimca.

 

Od simptoma koje vlasnik može da uoči kao prvi simptom su smanjena aktivnost psa, teže ustaje, nerado trči, nespretno skače i hoda stepenicama nalik zečjem hodu.

Kod genetski zahvaćenih jedinki, brz rast i jače naprezanje kukova tokom rasta uzrokuje nestabilnost zglobova zbog nesklada između razvoja kostiju sa vezivnotkivnim i mišićnim strukturama zgloba. U slučaju displazije kukova prvi problemI mogu da se pojave već između 4. i 12. meseca starosti.

 

Posledica ovog procesa je opterećenje zglobnih površina, ligamenata i zglobne kapsule. Rastezanje zglobne kapsule praćeno je njenom upalom i rastezanjem nervnih završetaka i pojavom bolova. Dolazi i do mehaničkih oštećenja čašice (acetabuluma) kuka, sve do razvoja mikrofraktura. Bolest napreduje i dovodi do trajnih promena na kukovima u obliku koštanih reakcija (bujanja u formi osteofita), propadanja hrskavice i promenjene građe zgloba. Period kada se ove promene mogu rendgenski dokazati obično znatno kasni za pojavom simptoma. Stoga izostanak rendgenski vidljivih promena u građi kukova ne znači da životinja stvarno ne boluje od displazije. Iz tog razloga se rendgensko snimanje radi potvrde postojanja degenerativnih promena kukova preporučuje tek nakon navršene 1. godine života, kada se sa većom sigurnošću mogu pronaći znaci oboljenja. Znatno je važnije da dijagnostika displazije kukova bude pravovremena i zasnovana na nalazu ortopedskog i rendgenološkog pregleda u ranoj fazi rasta i razvoja životinje. Iz tog razloga vlasnicima rasa sklonih displaziji se preporučuje ortopedski pregled u periodu intenzivog rasta i razvoja šteneta, između 5. i 8. meseca starosti.

hirurgija ortopedija displazija kuka

 

Problem sa displazijom kukova se može tretirati kozervativno i hirurški.

Konzervativni tretman ovog problema uključuje primenu nesteroidnih antiinflamatornih lekova, redukciju telesne mase uz ograničeno i kontrolisano kretanje. Cilj ovakovog tretmana je da se postigne jača mišićna struktura uz održavanje konstantne telesne mase kako bi se rasteretili zglobni delovi kukova. Kod blažih slučajeva ovog oboljenja ovakav tretman obično da zadovoljavajuće rezultate, koji se najpre vide u poboljšanju kretanja i ponašanja psa u odnosu na period pre tretmana.