kantrium.com | E-Norway.ru | HELFI.ru | MySuomi.com

Estetska hirurgija potreba ili hir?

Priče o estetskim hirurškim zahvatima koji se izvode na ljudima svakodnevno pune novinske stranice; ova grana hirurgije spada među one koje se najbrže razvijaju, i praćena je brojnim etičkim i moralnim pitanjima. Ali šta je sa estetskom hirurgijom kod životinja?

Vlasnicima i ljubiteljima životinja često nije jasna razlika između onih hirurških zahvata koji se rade iz zdravstvenih razloga, a podsećaju na estetske zahvate kod ljudi, i onih koji se izvode zarad "lepote" životinje. U ovom članku ćemo pokušati da napravimo razliku.

Amputacija (kupiranje) predstavlja hirurško odstranjivanje delova tela; obično se kupiraju uši i/ili rep; ovi zahvati se obično izvode na onim rasama koje su u prošlosti korišćene za lov ili borbu sa divljim zverima (rotvajler, bokser, kavkaski ovčar, napuljski mastif, doberman itd). U prošlosti su ovi zahvati izvođeni da bi se smanjila mogućnost da zver nanese povredu psu na istaknutim mestima, a tako se poboljšavala i okretnost psa.

Postavlja se pitanje kakvu funkciju danas imaju ove operacije. U većini razvijenih zemalja kupiranje ušiju i repova je zabranjeno, i smatra se za bespotrebnu surovost, tako da su male šanse da se na izložbama rasnih pasa sretnu psi sa kupiranim ušima i repovima. Kod nas se ide u tom pravcu, iako su mišljenja dosta oprečna; među ljubiteljima i odgajivačima se često čuje mišljenje da izgled "repatog rotvajlera i klempavog dobermana" nikako ne odgovara izgledu pasmine (u stvari, ne odgovara onome što smo navikli da vidimo).

Mogu se čuti i kvazimedicinska opravdanja za kupiranje, kao recimo, da je bokser sa nekupiranim ušima skloniji hroničnoj upali uha, ili da će napuljski mastif sa nekupiranim repom stalno udarati repom u čvrste predmete i na taj način ga ozleđivati. Nijedna od ovih tvrdnji nije medicinski dokazana.

Sa druge strane, dokazano je da psi sa kupiranim repovima mogu češće imati hronične probleme sa paraanalnim vrećicama, kao i da kupiranje ušiju, koje se obično izvodi u starosti od dva do tri meseca predstavlja značajnu traumu u ovom, biološki i sociološki veoma osetljivom periodu za razvoj psa. Ipak, verovatno da problem nije kod odgajivača, koji su obično raspoloženi da prate svetske trendove, već kod ljubitelja rase koji su spremni da odustanu od inače odličnog psa, samo zato jer je "repat". Potražnja za štencima rotvajlera, recimo, osetno je opala od kada su odgajivači počeli da prestaju sa kupiranjem repova.

Ipak, postoje medicinski opravdani razlozi za amputaciju repa ili dela ušne školjke. Povrede repa mogu biti praćene infekcijom (osteomijelitisom) repnih pršljenova, kada može biti opravdana amputacija repa iznad inficiranog mesta, ili karcinom vrha ušne školjke, koji se relativno često sreće kod mačaka sa belim ušima.